Simfonija

leto

preteranost odložena u grlu

i rasipanje vlažnosti iz zajedničkog vodovoda           

vrućina nagost i nedostatak svrhe

cy već nešto drugo

i skoro spakovane vidimo ih izložene na rafovima

tržnice

ljudi izlaze i ne prestaju da okupiraju spoljašnjost

tela se sakupljaju na rubovima naseljenih zona

i lagano teže

ka opštim mestima

turističke agencije prodaju ispražnjeno vreme

dvodimenzionalne utopije                                                      

i uzore koje nam valja podražavati

evo

sasvim pritisnuti svojom mladošću

pojedinci naprežu mišice do pucanja

i ne proizvode neophodni užitak                                            

žene prevrću svoje zažarene udove

i obećavaju ono što ne mogu da ispune

kako bi ispunile ono što

moraju da žele.

leto

i ulice tržnica u tranziciji ispunjavaju se

starijom gospodom

u izgužvanim frakovima                     

koje više nema ko da pegla                

oni pričaju jedni sa drugima

oni puštaju jezik u ophodnju

i on postepeno

razotkriva

da mirovina ne porađa nikakve plodove

zrelosti.

ko je na vreme zakasnio

nikada neće nadoknaditi rascep

na koji je osuđeno

sopstvo.                                  

leto

i zemlja ulazi u jezik mladih pesnika

oni se bacaju sa litice

u ekstazu podražavanja smisla

i podižu svoje

(muškoženske)

phallose

prema nebu

leto

i pišem simfoniju zalazećeg sunca

svako veče proizvodim metafore o ponovnom dolasku

bogova

i smejem se što još ima onih

koji veruju

toliko ostavljeni na sasušenim požarnim stepenicama

promuklim glasom

simuliramo mudrost i pravac u kome je odloženo

spasenje

posle

dolazi do rasprave o proticanju vremena

o merenju,

rastojanju i blizini

nema tu jasnog konsenzusa

i zato pristajemo na metriku

na stopu koja ubrzava

kruženje

kapitala.

eto

priroda se sasvim zanosi

da može postati pesma

niko se ne usuđuje da joj saopšti suprotno

tužno je to

ali ni sise najlepše trgovkinje telom                                        

nisu dovoljne

da ispune prazninu

otvorenu dovršetkom

sveta. 

***

Stevan Bradić, 

iz neobjavljenog rukopisa

Charles Meere, "Australian Beach Pattern"