Ave Maria - Frenk O'Hara

Američke majke

                        pustite vašu decu u bioskope!

pustite ih iz kuće kako ne bi saznala vaše planove

istina je da je svež vazduh dobar za telo

                                                ali šta ćemo sa dušom

koja buja u tmini, izvajana srebrnim platnom

i kada ostarite jer ostariti morate

                                                ona vas neće mrzeti

neće vas napadati neće znati

                                                biće u blještavoj zemlji

koju su prvi put ugledali jednog subotnjeg jutra ili bežeći sa časa

možda će vam biti i zahvalna

                                    za svoje prvo seksualno iskustvo

koje će vas koštati samo 25 centi

                                    neće poremetiti kućni mir

a naučiće i odakle dolaze slatkiši       

                                    i groteskne kese sa kokicama

jednako groteskne kao i napuštanje filma pre nego se završio

sa prijatnim neznancem čiji stan je na Nebu solitera Zemlja

blizu Vilijamsburškog mosta

                                                o majke stvorile biste male divljake

tako srećne jer ako ih niko ne pokupi u bioskopu

nikada neće ni uvideti razliku

                                    a ako ih neko i pokupti to će biti čist sos

tako da će se zabaviti u svakom slučaju

umesto da otpadaju u dvorištu

                                                ili u sobi

                                                            mrzeći vas

prearno jer niste još učinile ništa zaista zločesto

osim što ste im uskratile tamne radosti

                                                neoprostivo je ovo drugo

i zato ne krivite mene ako ne poslušate ovaj savet

                                                            i porodica se raspadne

i vaša deca ostare i oslepe ispred TVa

                                                gledajući

filmove koje im niste dozvolile da gledaju

                                                            kada su bili mladi. 

Životinje

Jesi li zaboravila kakvi smo bili onda

kada smo još bili prvorazredni

i dani su prolazili debeli sa jabukom u ustima

nema smisla brinuti o Vremenu

ali smo zaista imali poneki kec u rukavu

i napravili nekoliko oštrih krivina

čitav pašnjak kao da je bio samo naš obrok

nisu nam trebali merači brzine

koktele smo mogli da pravimo i od leda i vode

ne bih želeo da budem brži

ili zeleniji nego što sam sada samo kada bi ti bila pored mene O ti

si bila najbolji od svih mojih dana.

Splin

Znam toliko toga

o stvarima, prihvatam

toliko toga, da mi je

muka. I hrani me

ofucanost moga

bogatog znanja,

o drugima i onome

što čine, i prihvatanje

svega što mrzim,

kao da ne znam šta sve to

za mene znači.

I šta sve to za njih znači

znam, i mrzim.

Pesma

Da li je prljav

da li izgleda prljavo

o tome razmišljaš kada si u gradu

da li samo deluje prljavo

o tome razmišljaš kada si u gradu

ne odbijaš da dišeš zar ne

neko se pojavi sa jako lošim karakterom

deluje privlačno. da li je privlačan. jeste, jako

privlačan je jer mu je karakter loš. da li je loš. jeste

o tome razmišljaš kada si u gradu

provuci prste kroz tvoj um bez mahovine

nisu to misli već čađ

i pokupiš puno prljavštine od nekoga

da li karakter postane bolji. ne. usavršava se neprestano

ne odbijaš da dišeš zar ne

 

Homoseksualnost

Skidamo li, dakle, maske i zatvaramo li

usta? kao da smo probodeni pogledom!

Pesma ostarele krave ne sadrži više osude

od isparenja koja se uzdižu sa duše bolesnika;

zato navlačim senke oko sebe poput oblaka

i naprežem oči kao da je najveličanstveniji trenutak

dugačke opere, a onda polazimo!

bez zabrane i bez nade da će naša nežna stopala

ikada ponovo dodirnuti zemlju, a kamoli “uskoro”.

Istraživaću zakon sopstvenog glasa.

Započinjem poput leda, sa prstom na uvet, uvetom

na srcu, tim ponosnim mešancem između kanti za đubre

na kiši. Lepo je diviti se samom sebi

sa potpunom iskrenošču, sabirati zasluge svakog

klozeta. 14. ulica je pijana i lakoverna,

53. pokušava da drhti ali je takođe premorena. Dobri

vole park a nesposobni željezničku stanicu

a ima i božanstvenih koji se vuku

kroz sve dužu senku abisinijske glave

u prašini, prateći svoje duge i elegantne štikle od vrelog vazduha

vičući kako bi zbunili hrabre: “Letnji je dan,

i želim da budem željen više od bilo čega na svetu.”

preveo sa engleskog Stevan Bradić

Fransis Rasel „Frenk“ O'Hara (1926-1966) bio je američki pesnik i kritičar. Radeći kao kustos Muzeja moderne umetnosti u Njujorku ostvario je značajno prisustvo na njujorškoj umetničkoj sceni. On je jedan od vodećih pesnika Njujorške škole – grupe pisaca, slikara i muzičara koji su svoju poetiku zasnivali na džezu, nadrealizmu, apstraktnom ekspresionizmu i neoavangardi.

Njegova poezija deluje lično, ali je prevashodno urbana, ironična, ponekad komična, sadržavajući slike i asocijacije koje su u velikoj meri bile strane tadašnjoj akademskoj poeziji. Ove asocijacije su prodrazumevale popularnu, pre svega vizuelnu umetnost, njujoršku svakodnevicu i neposredni život uopšte.

Za života objavio je sledeće zbirke pesama: “A City Winter and Other Poems” (1951), “Oranges: 12 pastorals” (1953), “Meditations in an Emergency”  (1957), “Second Avenue” (1960), Odes (1960), “Lunch Poems” (1964), “Love Poems (Tentative Title)” (1965).