петак, 22. новембар 2013.

Pesma za spekulativne hipstere - Amiri Baraka

Stigao je, konačno,
do šume
motiva. U kojoj nema
ni sova ni lovaca. Nisu tu bile ni Koni Četerli
što se izležavaju prelepe
na leđima, nakon što su opušteno
uvele socijalizam
u Englesku.
                   Samo ideje
i njihove suprotnosti.
                                    Kao,
                   on stvarno nije bio
                   nigde.


 
Joseba Elorza, Mira Rudio, Kolaž (2013)






















Balboa, zabavljač


Ne može to da se desi
osim ako ga ne proizvedeš
od materijala
od kojih se ne može
uloviti. (Filozofi
nužde, kojima od nedavno
i sam
pripadam
            reći će ti. “Narod”,
(i neće se smatrati
odgovornima
pred istom
drhtavom puti). I ja izgovaram sad, “Narod,
poput neke ponovljene lekcije, sad,
svetla su ugašena, samom sebi,
kao ljubavnik, ili pod naletima hladnog vetra.

Neka moje pesme butu grafikon
mene samog. (I neka se drže
pravca, tamo gde meso inače
otpada. U sredini ćeš ostati
prazan. Mrtav
čovek.

Ali
umri brzo, Ljubavi. Ako
se ono što čuvaš za sebe,
ne proteže
do samog kraja
tvog tela.
     (Kuda, bez
predgovora,
muzika šestari, ili tvoji prsti
kliznu
sa moje ruke



                                   Preveo sa engleskog Stevan Bradić


Amiri Baraka (rođeno Everet Liroj Džons, 1934), je afroamerički pesnik, proizaista, dramatičar, esejista i pisac muzičke kritike. Studirao je filozofiju i religiju na Harvardu i Kolumbiji, a kasnije je predavao n Državnom univerzitetu Njujork. Tokom čitave karijere pisao je militantnu i konfrontativnu poeziju koja se oslanjala na iskustvo šoka posebno usmerenog na osvešćivanje afroameričke populacije. Njegov umetniičko-politički angažman prošao je kroz nekoliko faza: tokom 50’ delovao je kao avangardista i bio povezan sa bit pesnicima (Ginzbergom i Keruakom), 60’ se preselio u Harlem i podržavao crnački nacionalističi pokret, a 70’ je bio glasnogovornik revolucionarno-oslobodilačkih pokreta u zemljama trećeg sveta i zastupao marksizam. I danas je njegova poezija izvor burnih reakcija (pesma “Da li je neko razorio Ameriku”), a kritičari ga opisuju kao najznačajnijeg afroameričkog pesnika svoje generacije. Dobitnik je brojnih nagrada (PEN, Lengston Hjuz, Gugenhajm, Nagradu Nacionalnog saveta za umetnost, Rokfelerova nagrada za dramu). Njegova najznačajnija dela su: The System of Dante's Hell (1965), A Black Mass (1966), Black Magic (1969), It's Nation Time (1970), Slave Ship (1970), Hard Facts (1975), Somebody Blew Up America & Other Poems (2003) itd.

Нема коментара:

Постави коментар